Овом полиграфијом наша заборављена књижевница, поријеклом Словенка напокон је добила своју књигу и нескривено и достојно мјесто у књижевности.
Рођена 1894. у Хрибу (Ново Место) већ са 14 година је почела да пише. Основну школу и двије године учитељске школе завршила је у Љубљани. Гидине 1911. упознала је познатог проф. др Михаила Мирона, удала се за њега након пар година и прешла у Сарајево. Од тада почиње њено активно дјеловање у Групи сарајевских књижевника гдје је била извјесно вријеме и архивар и благајник. Неуморно је радила објављујући своје радове у Просвети, Југословенчету, Југословенској пошти, Веселој свесци.... Адаптирала је позоришне представе за дјецу, писала за њих поезију и загонетке, а одрасли су је познавали по лирским медитацијама, текстовима о дјечијем позоришту, фељтону о путовању по Црној Гори. Њена Снежана, Чудотворни чирак, Аладинова чаробна лампа, Мачак у чизмама, Шкртац Малвендра остаће запамћени као вриједна књижевна постигнућа на сцени. Бавила се озбиљним радом на пољу етнографије. Њен рукопис је заједно са два албума откупио САНУ 1937. године. Неисцрпна инспирација, Милица Мирон је добила свој значај претходних година у радовима проф. др Јеленке Пандуревић, проф. др Андреје Марић, раније код проф. Ђерковића, проф. Осмића и код неколицине оних који су препознали њен значај.
Умрла је 1977. године на Палама гдје је провела дуги низ година заједно са својим супругом. За дјецу Пала и околних мјеста приређивали су представе, не заборављајући свој просвјетни рад ни у старости. Но, остаје ипак забиљежено код наше књижевнице Даре Секулић:
Застали смо, заћутали и поклонили се већ нечитким, једва тихо срицаним њиховим именима:
Милица Мирон
Михајло Мирон
Сахранио их је власник гаја и куће у којој су били подстанари.
Без његове дозволе и посебне улазнице, њиховим гробовима се не може прићи.
Нажалос, нико и не прилази.
Драго нам је да смо овом књигом о Заборављеној Милици Мирон ипак показали супротно. Ова књига је својеврстан репозиторијум, чувалиште цјелокупне нескривене заоставштине Милице Мирон.
