- Наша издања
Књига „Живот и дјело Риста Трифковића“ Душана Зуровца настала је из написане, али никад одбрањене и објављене докторске дисертације аутора. Душан Зуровац у књизи детаљно се осврће на живот и књижевно дјело књижевника који је активно стварао све до почетка рата у Босни и Херцеговини. Осим исцрпне биографије, у којој се налазе подаци који се не могу наћи у биографским биљешкама у његовим књигама, као она да је робијао на Голом отоку, Душан Зуровац детаљно описује и анализира књижевно стваралаштво Риста Трифковића.
У издању Матичне библиотеке Источно Сарајево објављена је књига „Традиције и промјене у библиотекарству“ Милене Максимовић, професорoра на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
Након романа „Рука анђела“ у коме су описани Сарајевски атентат и догађаји који су услиједили послије Принципових хитаца, у Првом великом рат, Жељко Пржуљ одлази још даље у прошлост и пише о животу Срба у вријеме кад су Босном и Херцеговином владале Османлије. Описујући световни живот Стојана Јовановића, који ће касније постати Свети Васије Острошки Чудотворац, Жељко Пржуљ пише и о Србима и вјековној жељи и борби за слободом.
Под истим насловом – Проблеми, писци, дела, академик др Радован Вучковић објавио је у Сарајеву пет књига (1974, 1976, 1979, 1981, 1988). У првом дијелу тих студија заступљени су текстови општег карактера, у другом радови о писцима и у трећем чланци о појединим делима која је Вучковић критички коментарисао. У Београду и Новом Саду, Вучковић је објавио двије књиге сличног садржаја – У знаку традиције и авангарде (2004) и Паралеле и укрштања (2009).
Књига „Кина - благи џин Истока“ , Др Љуба Грковића из Источног Сарајева, је врло занимљиво и актуелно штиво за свакога ко се бави друштвеним наукама, посебно економијом и међународним односима. Књига коју је аутор написао на основу својих путовања и непосредних запажања, изучавања најмногољудније земље и најстарије цивилизације свијета, те разговора са обичним свијетом и високим званичницима НР Кине, с правом се може назвати стручним и књижевним дјелом посебне вриједности.
Студија академика Неђе Шиповца „Зовем се загонетка“ (Све љубави Иве Андрића) је узбудљиво књижевно дело које на импресиван начин продире у просторе добро скривених и замаскираних тајни највећег српског писца и нобеловца Иве Андрића. 
Познато је да професија библиотекара сеже од самих почетака писмености и стварања првих библиотека. Грчка цивилизација је имала велики утицај на развој римске културе, a касније и осталих култура на овим просторима. Записи на камену, такозвани епитафи, на којима су уписана почасна звања, говоре нам о давном постојању професије библиотекара.
