Послије годину дана од оснивања и постојања студија за креативно писање, сценску продукцију и режију „Театролог“, Матична библиотека објављује прву књигу, збирку прича, насталих током рада студија. У књизи је објављено шеснаест прича младих људи, који су учествовали у раду студија. Како и зашто је настао „Театролог“, те како су писане приче написао је у „Ријечи унапријед“ оснивач и водитељ стидија театролог Зоран Тодоровић.
Монографија „Сарајево кроз вијекове“ нова је књига Десанке Шућур објављена у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево. Књига о Сарајеву, али ипак, довољно другачија, различита од многих претходних, иако се на претходне наслања и наставља да говори о оном што у ранијим публикацијама о Сарајеву и његовој историји није записано.
Маријана Петронић по други пут се представља занимљивим радом за дјецу. Након збирке пјесама „Урнебесне и бајколике пјесмице“, пред најмлађим читаоцима, духом и узрастом, налази се књига „Приче о дјеци с крилима“. Сам наслов Приче о дјеци с крилима иницира тематску садржину ових прича. Приче су невелике обимом, али свакако темом и садржином надмашују број страница на којима су написане. Ауторка и у овом простору и нахереном времену брине о дјечијем одрастању које никада није било лако. Из свакодневних дјечијих доживљаја, причају се приче о љубави, срећи и огромној дјечијој снази да се савладају препреке које се пред њих постављају.
У пазарићкој регији током рата од 1992. до 1995. године Срби су, као цивили, покупљени по кућама и одведени у конц-логоре, у Тарчину (силос), Пазарићу (Основна школа „9 мај“) и Зовику (у долину рјечице Крупе - у тамошње магазине ЈНА). Током рата тако скупљени логораши гинули су копајући ровове на линији фронта, неки су били убијени по кратком поступку, неки су подлегли под батинама, неки умрли од глади, а неки повремено бивали и размијењени. Посљедњи, преживјели, ослобођени су тек након закључења мира у Дејтону, тачније на Савиндан 1996. године.
У издању Матичне библиотеке Источно Сарајево објављен је роман „Рука анђела“ Жељко Пржуља. Ово је друго издање књиге коју је први пут објавила компанија „Новости“ из Београда, а прво издање Матичне библиотеке. У новом издању књига је подијељена у два дијела.
Књига „Приједлози у кинеском језику од периода династије Минг и Ђинг надаље“ (明清以来汉语介词的演变研究) настала је на основу докторске тезе Бојане Павловић „Граматикализација кинеских приједлога од Минг и Ћинг династије надаље“, одбрањене на Нанђинг Нормал Универзитету у јуну 2011.године.
Рукопис Павла Калуђерчића, под насловом „Сјећања на људе и догађаје“, у суштини је хроника једне сарајевске породице, коју је основао Стево Калуђерчић, просвјетни, културни и политички радник с краја 19. и почетка 20. вијека. Он је дошао у Босну јула 1883. године, када је добио посао учитеља у основној школи у Сарајеву. Био је члан већине оновремених просвјетних, хуманих и културних друштава. Памтимо га и као једног од учитеља заслужних за покретање популарног књижевног листа Босанска вила (Сарајево, 1885).
Јени Лигтенберг, апотекарка из малог холандског мјеста, уписала се у ред великих хероина 20. вијека. Вођена искреним човекољубљем, храбро је отишла у њој непознатe Пале и провела близу три године у тамошњој ратној болници „Коран“. Посветила се бризи о рањеницима цијелим својим бићем. Била је задивљена херојством, хуманошћу и етиком српских љекара. Стекла је пријатељства за цио живот. Помагала је несебично и пожртвовано.
Књига „Живот и дјело Риста Трифковића“ Душана Зуровца настала је из написане, али никад одбрањене и објављене докторске дисертације аутора. Душан Зуровац у књизи детаљно се осврће на живот и књижевно дјело књижевника који је активно стварао све до почетка рата у Босни и Херцеговини. Осим исцрпне биографије, у којој се налазе подаци који се не могу наћи у биографским биљешкама у његовим књигама, као она да је робијао на Голом отоку, Душан Зуровац детаљно описује и анализира књижевно стваралаштво Риста Трифковића.
У издању Матичне библиотеке Источно Сарајево објављена је књига „Традиције и промјене у библиотекарству“ Милене Максимовић, професорoра на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
Након романа „Рука анђела“ у коме су описани Сарајевски атентат и догађаји који су услиједили послије Принципових хитаца, у Првом великом рат, Жељко Пржуљ одлази још даље у прошлост и пише о животу Срба у вријеме кад су Босном и Херцеговином владале Османлије. Описујући световни живот Стојана Јовановића, који ће касније постати Свети Васије Острошки Чудотворац, Жељко Пржуљ пише и о Србима и вјековној жељи и борби за слободом.
Под истим насловом – Проблеми, писци, дела, академик др Радован Вучковић објавио је у Сарајеву пет књига (1974, 1976, 1979, 1981, 1988). У првом дијелу тих студија заступљени су текстови општег карактера, у другом радови о писцима и у трећем чланци о појединим делима која је Вучковић критички коментарисао. У Београду и Новом Саду, Вучковић је објавио двије књиге сличног садржаја – У знаку традиције и авангарде (2004) и Паралеле и укрштања (2009).
Страна 3 од 4
