Матична библиотека Источно Сарајево објавила је књигу „Ратни дневник: Пале 1993-1995“ холандске апотекарке Јени Лигтенберг на енглеском језику „War Diary: Pale: 1993-1995“. Књига је објављена у преводу Бориса Брајовића и Ане Нинковић Савић. Саиздавачи су Град Источно Сарајево и Рублички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

У уводној биљешци за збирку Одбачене пјесме Дара Секулић говори о томе како је ове пјесме изостављала из поетских дјела насталих и објављених послије 2007. године. За њу су то биле (привремено) „одбачене“, али не и „бачене“ пјесме. Да их је којим случајем бацила, уништила, њен опус остао би окрњен и оштећен, свеједно што је и без ових позних прилога већ био изузетно богат, са многим примјерима врхунске, животом овјерене поезије. (О чему сам раније писао у више наврата.)

У издању Матичне библиотеке Источно Сарајево објављена је шеснаеста књига Жељка Пржуља, роман „Сами на свијету“. Роман прати збивања у Сарајеву, БиХ, СФРЈ и свијету од 1990. до 1996. године. Централни ликови су група пријатеља, младића и дјевојака из сарајевског предграђа које живот баца у три зараћене војске, мада своје улоге имају и Караџић, Изетбеговић, Милошевић, Клинтон, Младић, масони, кардинали, владике, хоџе, момци с београдског асфалта, козаци, емиграција, ЦИА, УДБА, КОС, МОСАД, КГБ, а радња се одвија у и око Сарајева, у Трнову, Жепи, Сребреници, Београду, Женеви, Њујорку, Москви, Јерусалему, Бечу, Загребу, Бањој Луци, Игману, Трескавици, Мајевици, коридору, западној Славонији, Госпићу...

Седми дан је роман првенац пјесника Горана Врачара, а који је објавила Матична библиотека Источно Сарајево. Роман је потресна прича о мушкарцу и жени, прича о несхватању, неразумијевању, разилажењу и страдању. Овај психолошки роман је хармонично трогласје у виду исповијести троје људи – приповједача и главних протагониста, брачног пара, Ненада и Јелене. Радња паралелно прати животе брачних другова изгубљених на пола пута. Остављених на раскрсници живота. Роман Седми дан је прича о нашој свакодневици, прича о томе шта остаје кад љубави нестане, када на мјесто страсти засједне рутина.

Матична библиотека Источно Сарајево објавила је нову књигу Жељка Грујића „Уби ме нејака ријеч“. За разлику од претходних поeтских остварења, нова Грујићева књига сатканa је од Грујићевих интервјуа, бесједа, приказа и есеја, насталих током посљедње деценије двадесетог, и прве деценије 21. вијека.

Послије збирке прича Четири слике траже писца пред Вама је и драматизација те књиге, у форми радио-драма и минијатура, под симболичним именом Четири слике траже слушаоца. Продукцију и режију потписује Зоран Тодоровић, а пројекат је урађен првенствено за потребе Одјељења за слијепа и слабовида лица у Матичној библиотеци Источно Сарајево, као и за кориснике Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске у Бања Луци. Наравно, ово издање на CD-у доступно је и свим осталим члановима Матичне библиотеке Источно Сарајево.

Књига Душана Зуровца „Ко то не смије да нас насмије: Живот и дјело Сима Кларића“ је књижевна студија у којој аутор на једном мјесту анализира до сада објављено књижевно дјело Сима Кларића. Душан Зуровац књигу почиње кратком биографијом Сима Кларића, а након тога даје осврт на ране радове објављене педесетих година прошлог вијека. Осим осврта на појединачна књижевна дјела, књига је студија цјелокупног Кларићевог дјела, хумора, ликова, језичке структуре. Осим анализе Душана Зуровца у књизи су објављени и прикази, односно рецензије појединих Кларићевих књига које су написали други аутори као што су Рајко Петров Ного, Жељко Грујић, Недељко Зеленовић, Ранко Поповић, Момо Капор, Петар Мандић, Милан Ненадић, Душко Трифуновић и Перо Зубац.

Матична библиотека Источно Сарајево објавила је библиофилско издање књиге „Од града до брда“ пјесникиње Даре Секулић. Књига садржи пјесме везане за Сарајево и Источно Сарајево, пјесме везане за њихове знане или још неопјеване кутке, али познате и непознате људе.

Двадесет година образовања библиотекара у Републици Српској можда и није дуг период, али посматрајући услове у којима се одвијало, као и потребу континуитета професионалног образовања, овај период од великог је значаја. То је и допринос утемељењу једне професије, чији је статус у друштву све чешће угрожен.

Послије годину дана од оснивања и постојања студија за креативно писање, сценску продукцију и режију „Театролог“, Матична библиотека објављује прву књигу, збирку прича, насталих током рада студија. У књизи је објављено шеснаест прича младих људи, који су учествовали у раду студија. Како и зашто је настао „Театролог“, те како су писане приче написао је у „Ријечи унапријед“ оснивач и водитељ стидија театролог Зоран Тодоровић.